Miličin prvi susret sa aktivizmom dogodio se pre dve godine na sajmu aktivizma gde je prošla radionice na razne teme i prvi put bila podstaknuta da razmišlja na koji način mladi mogu da doprinesu i da menjaju stvari u svojoj lokalnoj zajednici.
U tom periodu sve više se interesovala za neformalno obrazovanje, išla je na brojne radionice različitih organizacija među kojima je CEPORA ostavila najjači utisak na nju pa se tu i zadržala do danas. Ono što je privuklo da se uključi u ovakve programe jeste osećaj da je tu da uči, ali u opuštenoj atmosferi gde je niko ne osuđuje i gde može da bude svoja. Od momenta kada je shvatila da je drugi ljudi često vide drugačije u odnosu na ono što ona stvarno jeste, zapitala se zbog čega je to tako i odlučila da radi na sebi.
Omladinski rad Milica doživljava kao osnaživanje mladih od strane mladih ali iskusnijih osoba koje suštinski razumeju sve karakteristike adolescentnog perioda te je lakše otvoriti im se i podeliti sa njima svoje probleme.U CEPORI najviše i voli što su svi mladi pa se i ona oseća opuštenije. Kao najznačajnije iskustvo izdvaja učešće u aktivnostima gde je i sama imala priliku da preispituje stavove svojih vršnjaka na različite škakljive teme što joj je pomoglo da proširi vidike i počne da prihvata različitosti u svakom smislu. Milica nikad nije bila od onih koji se samo žale, a ništa ne preduzimaju da nešto promene. Mišljenja je da baš u tome leži osnova njenog aktivizma.
Kroz programe omladinskog rada, naučila je da spoljašnjost može da zavara, a da su pravi razlozi nečijeg ponašanja duboko sakriveni te da za njima treba tragati, ne da bismo nečije ponašanje opravdali nego da bismo ga objasnili. Takođe je naučila i da je važno razumeti da svako posmatra stvarnost iz drugačije perspektive jer je to osnova svakog konstruktivnog dijaloga i odnosa. Mišljenja je da škola ne obezbeđuje uslove za pravilan razvoj dece i mladih te da oni često pate jer su primorani da svakodnevno dele prostor sa osobama sa kojima možda to ne žele, a njihovi problemi se ne uzimaju za ozbiljno niti im se iko posvećuje. Zato omladinski rad za nju znači poverenje, prihvatanje i osnaživanje.
Mladima bi poručila da ono što im smeta kod druge osobe shvate kao indikator za ono što kod sebe treba da menjaju i da onda rade na tome jer je jako važno spoznati sebe da bismo upoznali i prihvatili druge.
Priredile: Milica Barać i Milica Lugumerski
Informacije o Centru za pozitivan razvoj dece i omladine – CEPORA nalaze se na: www.cepora.org
Informacije o NAPOR organizacijama članicama nalaze se OVDE.