Iako je kultura važan segment života mladih, podaci pokazuju da mladi nisu primarna ciljna publika u institucijama kulture, a posebno ne mladi u situaciji smanjenih mogućnosti - rečeno je juče na konferenciji “Kultura za sve mlade” održanoj u Medija centru u Beogradu. Nekoliko je strateških dokumenata kojima se garantuju jednake mogućnosti za sve mlade i definiše njihovo veće uključivanje u oblasti kulturnog delovanja. Međutim, u praksi se to ne dešava i to je razlog zbog kojeg su predložene izmene postojeće Uredbe o finansiranju projekata na javnim konkursima.

Odlazak na neki kulturni događaj za mladu korisnicu kolica Sofiju Drašković znači ozbiljnu logističku pripremu - svaki put mora da uloži dodatno vreme za proveru da li je objekat u kojem se održava događaj arhitektonski pristupačan.

- To je, nažalost, moja svakodnevnica. Svaki put moram da zovem ili da lično dođem da proverim zbog toga jer to nije nešto što se podrazumeva nego je jednostavno lutrija da li će biti ili neće biti pristupačno - pojasnila je Drašković.

Dodaje da je ključno raditi na podizanju svesti javnosti i institucija kulture o tome da sve osobe imaju iste potrebe, pa da tako i mladi u situaciji smanjenih mogućnosti imaju potrebu da konzumiraju kulturne sadržaje i budu uključeni u kreiranje istih, te da im to treba i omogućiti.

Sofija Drašković

Podaci iz istraživanja koje je NAPOR sproveo prošle godine, pokazuju da čak 94 odsto mladih nikada nije konusltovano prilikom kreiranja kulturnih sadržaja. Sa druge strane 86 odsto ispitanika/ca iz institucija kulture navodi da redovno uključuje i pita mlade. Očigledno je da postoji šum u komunikaciji, a kada govorimo o mladima u situaciji smanjenih mogućnosti situacija je višestruko kompleksna.

Omladinski radnik iz Grupe “Hajde da…” Marko Pejović rekao je da različite kategorije mladih sa smanjenim mogućnostima nemaju pristup sadržajima u institucijama kulture, te ih onda zbog toga i ne doživljavaju kao mesto gde su dobro došli.

- Barijere na koje mladi nailaze su razne i one mogu biti od ekonomskih do fizičkih, informacionih itd. Kada jedna slepa ili gluva mlada osoba želi da se uključi u kulturni život nailazi na razne teškoće koje onemogućavaju da pristupi bilo kakvim kulturnim sadržajima. Tu je najveći problem što nemamo sistemska rešenja za njihovo prevazilaženje - istakao je Pejović.

Marko Pejović

Za prevazilaženje ovakvih prepreka i kreiranje sistemskih rešenja kada je u pitanju zadovoljenje potreba mladih u oblasti kulture, potrebno je da postoji međusektorska saradnja omladinskog sa sektorom kulture, koja trenutno nije uspostavljena i zasniva se na pojedinačnim primerima. Velika prepreka za veće uključivanje mladih u situaciji smanjenih mogućnosti u kreiranje kulturnih sredstava jeste i nedostatak ljudskih i materijalnih sredstava.

Glumica i pozorišna pedagoškinja Maša Jelić iz “Plavog pozorišta” navela je da društveni ambijent u kojem živimo stavlja kulturu na poslednje mesto.

- To se vidi iz toga što su izdvajanja za kulturu izuzetno mala, a posebno za nezavisnu kulturu. Tako da bi sve trebalo da počne od podizanja svesti u društvu uopšte o važnosti same kulture, pa onda o važnosti nezavisne kulture kao mesta gde se događaju promene, gde se pomeraju granice, gde se kultura zapravo unapređuje – naglasila je Jelić.

Maša Jelić

Analiza konkursa namenjenih mladima i osobama sa invaliditetom u periodu od 2018. do 2022. godine, koju je u okviru projekta “Kultura za sve mlade” sprovela Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada - NAPOR u partnerstvu sa organizacijom Azbuki iz Niša i Cegrad iz Obrenovca uz podršku Beogradske otvorene škole i Evropske unije, pokazala je da je prosečan iznos koji se dodeljuje za projekte 250 000 dinara što je nedovoljno za realizaciju kvalitetnih programa sa mladima. Drugi problem je samo trajanje sprovođenja projekata koje je često kraće od planiranog. Ono što je posebno simptomatično jeste da u poslednjih pet godina nijedan projekat nije realizovan u formalnom partnerstvu omladinskih organizacija i institucija kulture.

Menadžerka za javno zagovaranje u NAPOR-u Nedeljka Ivošević istakla je da je to nešto na čemu treba raditi jer se zbog toga što svaki sektor radi u svom domenu u praksi dešava da se slične ili iste teme i aktivnosti finansiraju na javnim konkusima, te najčešće i uključuju vrlo slične ciljne grupe, dok ogroman deo mladih koji su u situaciji smanjenih mogućnosti biva potpuno izopšten i zanemaren.

- Upravo zbog toga mi smo kroz projekat “Kultura za sve mlade” u jednom širokom konsultativnom procesu koji je uključio kako predstavnike omladisnkih organizacija tako i radnike/ce u kulturi kreirali predlog praktične politike se odnosi na izmenu postojeće Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, Autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave – rekla je Ivošević.

Predlog je da se u članu 3. Uredbe koji se odnosi na kriterijume na osnovu kojih će se ocenjivati projekti prijavljeni na javni konkurs doda kriterijum koji se odnosi na formalna partnerstva institucija kulture i akreditovanih omladinskih organizacija, kao i da se kod stepena uticaja projekata na kvalitet kulturnog života zajednice poseban fokus stavi na mladi, a posebno mladi u situaciji smanjenih mogućnosti. Osim toga, predlog je da se u članu 4. istog dokumenta doda segment koji će se odnosi na to da definišu jasne smernice sa bodovnom tabelom za svaki definisani kriterijum koje će koristiti članovi/ce komisije prilikom selekcije, a koje će biti javno dostupne svima.

- Ovo je samo prvi korak ka sistemskom rešavanju izazova sa kojima se suočavaju mladi u sistuaciji smanjenih mogućnosti. U konsultativnom procesu dobili smo predlog rešenja da u svakoj instistuciji kulture postoji osoba koja je zadužena za rad sa mladima. Imajući u vidu da to iziskuje dodatna finansijska sredstva i kreiranje nove javne politike, predlog je da se fokusiramo na već postojeće koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, već samo političku volju donosioca odluke, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije – istakla je Ivošević i dodala da će inicijativu za izmenu Uredbe NAPOR će uputiti Ministarstvu kulture u narednim danima.

U proteklom periodu usvojeno je nekoliko strateška dokumenta kojima se garantuju jednake mogućnosti za sve mlade i definišu pravci za veće uključivanje mladih u razne sfere društva. U ovom slučaju veće učešće malaih u kulturnom životu na prvom mestu predviđeno je Strategijom razvoja kulture za period od 2020-2029, a potom i novousvojenom Stretegija za mlade Vlade Republike Srbije za period od 2023-2030. godine. S tim u vezi predstavnici/ce omladinskih organizacija pozivaju donosoce odluka da preduzmu neophodne aktivnosti koje će dovesti do njihove implementacije u praksi, a predložena izmena može biti početak, zaključeno je na konferenciji.